Ove godine slavimo 30 godina rada Skripte u Srbiji!!!
Zahvalni smo Bogu za svaku aktivnost kojom smo mogli da pružimo priliku da deca, mladi i odrasli čitaju Sveto Pismo ili slušaju o događajima koji su u njemu zapisani. Naša želja je da na taj način upoznaju Boga koji ih voli.
Na godišnjoj Skupštini smo mogli da se osvrnemo na postepeni razvoj različitih aktivnosti tokom trideset godina i to želimo da vam prenesemo.
Počećemo sa uvodnim razmišljanjem Olge Dega koja je dugi niz godina kao direktorka udruženja istrajno ulagala u razvoj Skripte u Srbiji.
„Tvoja reč je svetiljka mojim nogama i svetlost mojoj stazi.“ (Psalam 119.105)
Naravno, vas zanima: šta meni znači Skripta? Pokušaću da odgovorim na postavljeno pitanje ali morate da znate da taj odgovor nije samo moj.
U Svetom Pismu, Staroga i Novoga Zaveta, često se susrećemo s motivom svetla. Svetlo je putokaz, jasnoća, sigurnost, optimizam, istina, blagost, dobrota, ljubav … Sve što čoveka čini sretnim i potpunim može se “ubaciti” u pojam svetla. Isus je moje, naše svetlo u koje uranjam dublje time što ga potpunije sledim i slušam njegovu reč. Ko u tom svetlu hoda ne gubi se u tami ni u bespuću uvek novih i privlačnijih ponuda ovoga sveta. A ako dođe do skretanja u tamu uvek može da računa na svetlo koje ga vraća na pravi put.
Primer iz Jovanovog evanđelja pomoći će mi da opišem aktivnosti Skripte kako ih ja doživljavam.
U Jovanovom evanđelju u 9. glavi Pismo govori o čoveku koji se rodio slep. Taj slepi čovek nije poznavao Isusa lično, nije ga sreo do tada, već je samo slušao o njemu. Slušajući ta iskustva ljudi u njemu je počelo da raste poverenje prema Isusu. Rađala se bleda vera i budila se nada. Tako je postepeno otkrivao Isusovu moć, ljubav i dobrotu. Divljenje prema Isusu je sve više raslo. On je slušao o čoveku Isus koji nije bežao od ljudi sa margine društva tako da je pomogao čak i njemu, koji nije bio dostojan Isusove pomoći. Učinio je da fizički i duhovno progleda. Do tada, bio je uronjen u vlastitu tamu nemoći, odbačenosti i neshvaćenosti, sada se polako podiže osećajući Isusovu ljubav. Pred njim je stajao čovjek po imenu Isus koji ga je zapazio, koji ga je smatrao vrednim pomoći, koji mu se posvetio i nije se od njega držao na distanci kao njegovi roditelji i poznanici. Svi koji su ga znali smatrali su ga grešnikom, i njegovu slepoću kaznom. A eto, pred njim sada stoji veliki prorok, i više nego prorok, Neko ko je tu radi ljudi ne radi sebe i svoje slave. Isus je pored izlečenja uradio još nešto moćnije: menjao ljudsku budućnost i narav. Nije čudo da ga dosadašnji slep čovek prepoznaje i želi da ga sledi.
Pokušavam da u mislima zamislim ljude oko slepog čoveka koji mu govore o Isusu koji čini čuda, koji leči ljude i priča o Bogu i predstavlja se kao njegov sin. I to mi veoma liči na grupu dece ili tinejdžera koji slušaju učitelje iz Skripte kako im govore o Isusu. Onda ih učitelji ohrabruju da otvore Sveto pismo i čitaju ga i čitajući još više upoznaju Isusa kao svog Spasitelja.
Sveto pismo je istinito. Ono govori o vrhunskoj i potpunoj Istini a to je ličnost Gospoda Isusa Hrista. Život bez Biblije je život bez Istine. Zato cenim rad Skripte. Ona doprinosi spoznaji istine: istinitoga Boga, istinitoga spasenja, istinite vere, nade, ljubavi i drugih vrlina.
Direktorka Monika Kušmirc je pre nekoliko godina ispričala anegdotu koja me stalno prati u mom radu sa decom:
Devojčica je prvi put bila u Nedeljnoj školi. Kada se vratila kući, njena mama je rekla: “Divno što si uživala u Nedeljnoj školi. Ali reci mi ime tvoje učiteljice u Nedeljnoj školi.” Devojčica je odgovorila:” Nemam pojma kako se zove. Ali mora da je Isusova baka. “.” Otkud ti to? “- upitala je mama. Devojčića je odgovorila:” Zato što je sve vreme pričala o njemu! “
Da li smo ponosni na Isusa kao baka na svoje unuke, da ne možemo da prestanemo da pričamo o njemu?
Olga Dega